Broj 7

17 nov

Prošla nedelja je bila polovično radno uspešna. Vukašin je u poslednjem momentu otkazao snimanje trombona pa sam tu probu iskoristio za obradu zvuka, sređivanje mnogobrojnih fajlova i isprobavanje određenih produkcijskih tehnika.

Mici je došla na sledeću probu na kojoj smo uspeli da završimo sa snimanjem glasova za drugu i poslednju stvar na maternjem jeziku. Ostala nam je još jedna pesma od predviđenih 6. Španski će biti jezik sa kojim ćemo otvoriti album. Trenutno je Blurred zadužena za adekvatan prevod teksta na španski za pesmu koju ćemo snimati već narednih dana.

Razmišljao sam o broju 6 i koliko mi se ne dopada. Energija tog broja mi ne leži. Mučilo me je duže vreme što smo baš 6 pesama odabrali za album. Nakon što sam, nedavno, gledao genijalan film „Love Exposure“ od jednog od mojih omiljenih režisera Sion Sono-a dobio sam niz muzičkih asocijacija. U samom filmu je konstantno prisutna klasična muzika koju Sono koristi kao lajt motiv i to:

Symphony No7 in A Major Op 92. II Allegre – Beethoven
Bolero – Maurice Ravel
Symphony No3 – Saint Saens

Pošto je ceo album povezan sa filmovima, odlučio sam da uradimo muzički omaž ovom filmu i da napravimo pesmu br.7 koja će se naravno zvati „Ai no mukidashi“ (Love Exposure) i biće na japanskom.

Loverboy je došao na ideju da krenemo od japanske pentatonike tj. imao je akorde na klaviru koji su vukli u tom pravcu, a ja sam se odlučio za zvuk čela na midi klavijaturama. Odsvirali smo veoma uspešan sešn iz kojeg smo izvukli osnovne teme za kompoziciju koja će biti minimalne klasične strukture. Dogovorili smo se da traje maksimalno 2min i da se sastoji od 2 dela koji će biti odsvirani i usnimljeni na klaviru (možda električnom) i čelu. Rešili smo da ostavimo samo ta 2 instrumenta uz glas za pesmu na japanskom koja će zatvoriti album.

Ostale nazive pesama/filmova zadržavam kao iznenađenje do samog objavljivanja albuma.

Lepa stvar koja se desila je i upoznavanje sa Nikolom a.k.a. Nitkovom iz benda „Ilegalne emocije“ (koji je poznat i po svom solo radu kao „Alone“). Našli smo se u Bigzu da se konačno uživo upoznamo i to sjajnim povodom. Nikola i Tamara su konačno objavili dugo očekivani prvi album koji sam dobio na poklon i koji ću sa radošću recenzirati. Pričali smo o kreativnim problemima i stilovima rada, kao i o dosadašnjim postignućima i kulturnoj nezainteresovanosti ove sredine za sve oblike „nezavisnog“ stvaranja.

Uživao sam u trosatnom razgovoru sa čovekom koji stoji iza opskurne srpske etikete „Cold Trinity“ i koji poseduje višestruke talente – Nikolina profesionalna delatnost je grafički dizajn, a muzika je samo šlag na torti:)

On je, inače, prilično skroman i umeren u samoocenjivanju, ali zato ja mogu da vam preporučim da svakako obratite pažnju na njegov rad jer je u pitanju unikatna ličnost srpskog undergrounda.

Dobio sam i neke korisne informacije povodom dalje sudbine našeg albuma i kontakt koji bi mogao da bude od nekog značaja. Završili smo susret sa konstatacijom kako smo svi potpuno izolovani u svojim mikro sredinama što je šteta jer ko zna koliko interesantnih i kreativnih ljudi postoji u ovom gradu za koje malo ko zna. Ono što je sigurno je da nećemo saznati za njih preko regularnih medija.

Glava mi je kao lubenica. Uleteo sam u niz međusobno odvojenih aktivnosti ne bi li ubrzao proces završavanja albuma. Život nije šećer, a sve neurađene stvari kad-tad dođu po naplatu.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: