Na marginama

20 Oct

Poslednjih desetak dana snimamo vokale. Završili smo glasove za 4 pesme, ostaju nam još 2 i onda možemo da se posvetimo dosnimavanju preostalih instrumenata tj. duvača i gudača. Mici i ja smo ušli u dobar/kontinuirani tempo rada, a Loverboy je sebi prepisao odsustvovanje i prepustio nama da finiširamo ovaj deo posla.
Ono što sam naučio do sada radeći sa mnogobrojnim ljudima je da svako ima svoja interesovanja i motive zbog kojih učestvuje u nekoj priči. Nije svako zainteresovan za (iscrpljujući) proces snimanja koji podrazumeva beskrajna ponavljanja identičnih stvari u potrazi za najboljim mogućim izvođenjem.
Pošto me već dugo godina prati reputacija „nezgodnog“ čoveka za rad ja sam odlučio da malo realnije posmatram stvari koje se tiču zajedničkog rada.
Muzičari su generalno jedna lenja skupina, infantilni, slabo obrazovani (u opšte kulturnom smislu) i krajnje neodgovorni. Da li treba da kažem da su to sve karakteristike koje ja ne podnosim? Iz tog razloga broj ljudi sa kojima sam do sada radio je prilično veliki. Moja tolerancija je skoro 0 prema takvim ponašanjima i zato sam često odustajao od nastavka rada sa onima koji su bili neozbiljni. Bend je osetljiva forma. Morate da imate podjednako dobar osećaj kako za razvijanje zajedničkih ideja tako i za poštovanje različitih senzibiliteta. Treba znati kada ste u pravu, a kada niste. Komunikacija  je najbitnija. Sve dok imam dobru i kontinuiranu komunikaciju sa ljudima sa kojima radim ništa nije problem.
Za sada sve funkcioniše relativno dobro u našem trougao odnosu. Imam osećaj da smo svi skapirali svoje mesto unutar zajedničke priče i da prilično uspešno rukovodimo procesom snimanja drugog albuma. Počinjemo da razmišljamo i o počecima proba za živi nastup zbog par ponuda koje su u opticaju (Švajcarska, Poljska, Japan). Naravno, ovde nas niko ne zove da sviramo. Obzirom na potpuno ispaljivanje od strane naše izdavačke kuće (to je tema o kojoj ću jednog momenta imati svašta da kažem) i odsustva bilo kakve reklame i marketinga, kao i na činjenicu da nas skoro niko ne pušta ( hvala svim muzičkim urednicima/novinarima koji su nas puštali do sada) mislim da smo mi još uvek maltene tamo gde smo i bili pre objavljivanja albuma – na potpunim marginama, daleko od ušiju šire javnosti.
Svako bi trebalo da radi svoj posao. Vreme će pokazati koliko smo bili dobri u njemu. I kao muzičari/umetnici i kao muzički urednici/kritičari/novinari.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: