Minstrel u predrenesansnom periodu

26 Jun

U XI veku su počeli nicati novi gradovi i počeo je prvi krstaški rat. Posle rata dolazi do ekspanzije arhitekture, skolastičke filozofije, a na polju muzičke umetnosti se razvijaju francuske – trubadurske, junačke pesme, kao i višeglasje, koje je već tada dobilo svoje prve oblike.

Pojavili su se vitezovi koji su bili i pesnici i muzičari. Pored prisutnog “kulta dame”, najčešće su pevali i o prirodi uz prefinjenost kakva se zapaža u srednjovekovnoj književnosti (Tristan i Izolda itd).Kultura u gradu se drugačije razvijala nego na selu. Izvan gradova obrazovanja gotovo nije ni bilo.

Loverboy as Jongleur by Blurred

Minstrel, u to doba još uvek žongler, peva narodu. Ima pripremljen repertoar koji prikuplja od drugih minstrela, a nešto i sam smišlja. Ponekad dobije poziv od gradske elite da peva na nekoj svadbi ili proslavi nekog drugog tipa. Honorar se sastojao u hrani i u obezbeđivanju mesta za spavanje (najčešće sa poslugom). Nakon obavljenog posla nastavljao bi dalje. Minstrel čuva narodnu-svetovnu muziku, menja je i usložnjava i ona sve više ulazi u duhovne okvire.

Međutim, crkvena muzika se i dalje komponuje na tradiciji gregorijanskog napeva, a žongler izvodi narodne pesme – na narodnom jeziku – jednostavne, raspevane, igračkog karaktera, simetrično građene, često sa refrenom. Među instrumentima koje su svirali nalaze se oboa, flauta, gajde, hardi-gardi, lauta i nekoliko vrsta bubnjeva…

Postojalo je par formi, u čijim su okvirima komponovali uglavnom instrumentalnu muziku – estampida i dukcija; pavana i galjarda. Estampida, najčešće okarakterisana kao igra, zasniva se na principu ponavljanja odseka kojih ima od četiri do sedam. Njoj srodna – dukcija, ali znatno kraća forma, imala je svega tri ili četiri odseka koji su se ponavljali. Naime ove forme su preteča barokne svite. U nizu su spajane dve igre – pavana i galjarda. Pavana je dostojanstvena igra umerenog tempa u taktu 4/4, a galjarda se odlikovala brzim tempom i trodelnim taktom. Na ove dve igre se dodaju još dve i sad preteča barokne svite glasi: pavana, galjarda, kuranda, žiga.

Bach izbacuje prve dve igre i pravi nov redosled – alemanda, kuranta, sarabanda i žiga. Međutim, baš će se pavana pojaviti par vekova kasnije u remek delima Faurea i Ravela. Debisi ne piše pavane, ali prisvaja koncepciju pastorale (takodje nastale u periodu renesanse) komponujući prvi stav sonate za flautu, violu i harfu.

Razlika koju pravim izmedju žonglera i minstrela je uslovljena ekonomskom razlikom koja je minstrele stavila u bolji položaj. Francuski filozof Žak Atali (Jaques Atallu) u svoj knjizi „Buka“, koja se upavo bavi ekonomijom muzike navodi: „Trebalo je da prođu vekovi da bi muzika ušla u robnu razmenu. Tokom celog srednjeg veka žongler ostaje izvan društva; crkva ga goni i optužuje za paganstvo.. on jeste muzia i spektakl tela. On je stvara, prenosi i – sam samcat  se stara o njenom širenju u društvu.“ Kasnije navodi: „dvorovi će izbaciti žonglere koji su bili glas naroda i slušaće samo muziku pisanu sa partiturama koju sviraju plaćeni muzičari.

Minstrel (minstrealis – činovnik).

Koga interesuje renesansna muzike, može da sluša ovaj fenomenalan radio sa svim renesansnim žanrovima.

http://www.ancientfm.com/

by Loverboy

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: