Miroslav Savić je proglasio smrt performans umetnosti

6 maj

Real Time Chat Intervju by Kerovođa – deo II

Prisustvovao sam tvojoj „realnoj akciji“ koju si imao sa Mr.Pušićem pod naslovom “Oda Beogradskom Berberinu” za koju su ljudi mislili da je performans ali ti si rekao, pre sadnje platana, da performans više nema smisla i da je ovo što vi radite realna akcija.

Pa ja mislim da je u Beogradu u ovom trenutku skandalozno zasaditi platan.

Mislim da si ti u stvari preneo i jednu dublju/intelektualnu poruku vezanu i za poziciju same umetnosti danas oličene u proglašavanju smrti performans art-a.

Ali nije poenta u tome. Mi smo zasadili jedno drvo i to je sve. Ipak, to smo javno uradili, objavom mesta i vremena što je trebalo da referiše na nešto što je performans nekada bio. ali više nije i mislim da smo to ljudima jasno stavili do znanja. Dakle, danas je performans sve što neko najavi da će da izvede, čak i podmlaci političkih stranaka to uzimaju za metod političke borbe. Sećam se vremena kada je bilo potrebno objasniti razliku između performansa i „zvaničnih“ formi umetnosti jer  je dolazilo do brkanja u kriterijumima. Sada, obrnuto, mora se naglasiti da to što može ličiti na perfomans ne mora to nužno i biti. Nove forme umetnosti jednostano ne mogu više računati na stare resurse a performans jedan od njih, čak prilično vulgarizovan neodgovornošću primene.

Zato ga je bolje ukinuti („ubiti“) i istraživati šta je to što će biti forme budućnosti. Performans neće.

Kako te je zatekla odluka gradske vlade tj. Đilasa o seči platana? Misliš da je i to bio performans?

Nije zbog pobuda da se izvede. Tu smo na onom klizavom terenu kao u slučaju 11. septembra i Štokhauzenove objave da je u pitanju najveće umetničko delo ikada.

Sa mnogih aspekata to je tačno, gigantski land art sa posledicom izmene srca jednog od najvećih i najvažnijih gradova na svetu. Ali pobude za to svakako nisu umetničke, posledice mogu ličiti na to. A za prave pobude mi i ne znamo osim ako verujemo debilu kakv je George Bush. Đilas dolazi iz istog miljea, i on je pre isto to što je Bush nego umetnik. U njegovom slučaju znamo da je u pitanju građevinski lobi i gomila kinte koja uz to ide tako da nema čak ni te male upitnosti o razlozima i temi. Sve je prilično ogoljeno a posledice su slične 11. septembru, potpuna devastacija jednog od najvažnijih delova grada. Ne daje mnogo nade da će i ubuduće biti drugačije ili bolje, svako će u svojih 15 minuta slave gledati da se ugradi i napravi nešto za sopstvenu korist. Ničeg sličnog sa umetnošću tu nema. Naprotiv, umetnost je davanje i razmena, čim se otimanje pojavi ona nestaje.

Oko čega ste najviše diskutovali ti i Mr.Pušić tokom dogovaranja oko cele akcije sadnje platana?

Ako se dobro sećam nismo nešto mnogo pričali u vezi s tim, složili smo se da to treba uraditi i ništa više od toga.

Da li je ova akcija poziv na građanski otpor, ali ne preko kompjutera već realnim činjenjem?

Da, naravno da bi kopiranje tog „performansa“ predstavljalo odličnu  stvar za sve koji se osećaju bedno zbog činjenice da se ništa ne može promeniti u ovako jadnoj situaciji, kada je sve otišlo dođavola i svi se mire sa svim. To i daje prostor šljami kakav je Đilas da radi šta god mu je po volji. Ali da se ne zavaravamo, destrukcija je uvek superiorna u odnosu na konstrukciju i trebalo bi da nas bude kao Kineza da bismo anulirali glupost jednog bilmeza kakav je Đilas. A on nije sam.

Imamo li šanse da nešto promenimo?

Mislim da nemamo osim da promenimo sebe, nabolje. To nije malo ako uspe.

Pričali smo danas na temu psa kojem je neko planirano odsekao šape i ostavio ga pored kontejnera da umre u kontekstu potvrde tvoje izjave da je realnost premašila skandaloznost performansa?

Moram da priznam da mi je mostruoznost tog gesta neshvatljiva. Ne razumem „šta je pisac hteo da kaže“. Mislim da će toga biti sve više jer su i film i drugi „saopštavajući“ mediji do te mere komercijalizovali takve i slične prizore da oni čak slabo i šokiraju. Mad Max kuca na vrata, nema zezanja.

Da li smatraš da su brutalni performansi opravdani? (ako se sećaš skorije je bio onaj tip što je izgladnjivao psa do smrti, a ljudi su u okviru galerije gledali tog psa koji umire/ne vidim razliku između monstruznog zločina od danas i ovog “rada”) Imaju li umetničku vrednost?

Mislim da nemaju i to zato što udaraju na najjednostavniji način, tamo gde je efekat poznat. Umetnost po meni podrazumeva određenu distancu u odnosu na ono što se radi. Ta distanca nije otuđenost ili nezainteresovanost već pokazatelj da se umetnik dovoljno udaljio u odnosu na temu – da može da osmotri sa svih strana i da može da vidi šumu od drveća. Toga nikad nema kada se igra na tu vrstu senzacije. Onda se opet postavlja pitanje: da li je koncentracioni logor vrhunska umetnost toga žanra?

Mislim da se došlo do toga – da danas sve može da se nazove umetnošću, pa i koncentracioni logori. Posledica gubitka kriterijuma i ukusa?

Pa oba su deo istog procesa. Obezglavljenost razvoja umetnosti koja dovodi do gubitka svakog kriterijuma.

Da li ćeš i dalje da radiš „performanse“?

Ne verujem. Ali se i ne zaričem, suviše sam često demantovao samog sebe zarad okolnosti koje se menjaju. Mene više interesuju povećanja malih stvari a to pre pripada nečemu što bi se zvalo spektakl. Videćemo.

Kako će se razvijati savremena umetnost – u kojem pravcu?

Očit problem je da umetnosti ima previše i na sve strane i da se sa tom količinom, kao i u drugim oblastima, previše obrazovanih, previše pametnih i sl. ne snalazimo sasvim dobro. Svi tome teže a kad se desi onda ne znaju kako postupati dalje sa tim.

Generalno, čemu god da težiš kao da posle ne znaš kako sa tim dalje. Na to mi liči cela civilizacija mada ne znam koliko imam pravo da to tako zovem kada znamo samo za manji deo sveta i ono što se u njemu dešava. Ali generalno, mislim da će umetnost sve više biti zloupotrebljavana jer je taj prostor slobodniji od svega drugog i tu se može proturiti sve i svašta bez sankcionisanja. To je izuzetno loše. Umetnost bi se mogla povratiti samo u slučaju da se opet nađe neko ko će je podržavati (država, mafija, bankarski sitem, svejedno) i tada će jedna manja ekipa ljudi imati priliku da redefiniše stvar i povuče je u određenom pravcu. Ovako će ova kanalizacija da se mulja po kolektoru sve više jer je i govana sve više. Videćemo.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: